1.Дан (21.05.2018.)

Посетили смо школу Seminario Diocesano de Leiria – Colegio de Sao Miguel, у Фатими, Португал. Имали смо састанак са директором школе Мanuelo Lorencom и замеником директора Jorge Miguel Ferreira. Разменили смо искуства о раду њихове и наше школе.Одржале смо презентацију наше школе.Заменик директора нас је упознао са запосленима у школи,и школским просторијама.

У Португалу се ученици образују у три циклуса- 6-10 година, 10-14 година, 14-18 година. Seminario Diocesano de Leiria – Colegio de Sao Miguel образује ученике из другог и трећег циклуса. Кад упоредимо са нашим образовним системом, то би били ученици од трећег разреда основне школе до четвртог разреда средње школе.

Школа је приватна, финансирана од стране бискупије, а не од стране родитеља. Броји 1126 ученика, од којих су 110 ученика са неком врстом сметњи у развоју.

Присуствовали смо часу Functional Mathematics са ученицима са сметњама у развоју, код професорки Sara Neves и Clara Trens. Ученици су уз помоћ професорки учили како да користе новац кад оду у куповину. Користили су прилагођен наставни материјал (метални и папирни новац и артикле за куповину).

Након тог часа присуствовали смо Adapted Sport Class код наставника физичког васпитања Abilio Martins. У оквиру часа радили су exercise exercises (вежбе загревања), sitting volleyball (одбојка на поду), handball in wheelchairs (рукомет у инвалидским колицима), dance (смишљање плесне кореографије од стране ученика).

Наставник је кроз активности на часу желео да деца која немају сметње разумеју са чиме се суочавају деца која имају неки телесни инвалидитет.

На крају дана смо присуствовале Wood Workshop with special need students, код професорке Susana Almeida. На овом часу ученици су радили технику декупаж на дрвеним кутијама.

2.дан (22.05.2018.)

Другог дана смо биле на састанку са психологом Cristina Silva и педагогом школе Hello Virgilio Mota. Упознали су нас са начином њиховог рада и њуховим задужењима. Психолог школе неколико пута годишње држи тренинге и саветодавни рад са наставницима и родитељима деце са сметњама у развоју. Такође спроводи индивидуалне или групне разговоре са ученицима. Као и ми, они имају имају 40-о часовно радно време.

Након  тога,присуствовале смо Functional English Class, код професорке  Luise Reis. Професорка је са ученицом која има сметње у развоју, на прилагођеном сликовном материјалу, обрађивала наставну јединицу „Одећа и обућа“. Начин рада је исти као и код нас.

После тога смо у два одељена одржале радионицу под називом „Свест о себи“, са децом узраста десет и једанаест година (њихов пети и шести разред). Имали су задатак да замисле неку животињу која би волели да буду и да нам кажу зашто су одабрали баш њу. Након тога требали су да нам одговоре у чему су посебно добри (таленат или хоби). Затим су на папиру цртали беџ са својим именом и обележјем који је карактеристичан за њих. На почетку и крају радионице цртали смо скалу расположења која нам је показала да су деца била изузетно мотивисана и расположена за рад и учествовање.

Биле смо и на часу подршке ученицима са сметњама – узајамна подршка ученика у изради домаћег задатка. Такође смо присуствовале часу подршке ученицима са дислексијом.

3.дан (23.05.2018.)

Трећег дана смо биле у Centro de Rehabilitacao e Integracao de Fatima(CRIF). То је рехабилитациони центар у Фатими за особе са сметњама у развоју који окупља око 120 корисника, подељених у три групе, млађу, средњу и старију. Око 85 корисника свакодневно долази у центар, од 8-18h. У центру се реализују различите активности:

– физиотерапија ( рад са физиотерапеутом у базену и сали за физиотерапију два пута недељно);

– окупациона и радна терапија (вез, ткање, грнчарија, декупаж…);

– логопедске вежбе;

– терапија коњима;

– терапија музиком;

– рад са децом по прилагођеном програму;

– самопослуживање;

– пластеник, башта;

– спортске активности;

Неки корисници долазе само у центар на активности, а неки долазе после школе.

Сликају, цртају, везу, праве тепихе и стазе, рестауирају старе ствари. Праве шоље и друге предмете од глине, фигуре од воде лепка и новина, плету корпице, праве расаде за ароматично биље. Све своје производе продају и од зарађених прихода купују неопходан материјал за рад.

У нашем граду центар оваквог типа не постоји.

Млађа деца уче матерњи језик, читање и писање, математику и самопослуживање

( хигијена, како да једу, осамостаљивање ). Иду на третмане код логопеда и физиотерапеута.

Са млађом децом рад је доста сличан као и код нас.

4.дан (24.05.2018.)

Такође смо биле у Рехабилитационим центру Centro de Rehabilitacao e Integracao de Fatima – CRIF  где смо присуствовале различитим активностима. Били смо на окупационој терапији, код деце млађег узраста, код логопеда. Једна од активности на окупационој терапији је вез и израда асурица, тепиха које корисници  самостално праве  у зависности од својих интересовања и могућности. Направљене производе продају и тај новац се користи за функционисање центра. Упознале смо се са начином њиховог рада који је доста сличан као и код нас.Разменили смо искустава о нашој школи, деци и нашем начину рада. Поседују доста сликовног и дидактичког материјала који користе у раду.

Након завршене посете CRIF-у присуствовале смо часу португалског језика (Functional Portuguese), за децу са сметњама у развоју, у школи S.Miguel. На часу је било три ученика која су имала задатак да праве презентацију о некој земљи Европске уније, по избору. Требали су да наведу неке основне карактеристике одабране земље (главни град, који језик се говори…). На часовима португалског језика уче да читају, пишу, уче ствари о школи, храни, одећи. Оспособљавају се да користе online shopping (куповина путем интернета).

На крају смо присуствовале часу кувања (MasterChef Club), где су ученици заједно са куваром учествовали у припреми оброка. Спремали су традиционалну посластицу Фатиме, рибу…

5.дан (25.05.2018.)

CENTRO DE APOLO DEFICIENTES JOAO PAULO II

Последњег,петог дана студијске посете,са замеником директора S.Miguel посетили смо CENTRO DE APOIO DEFICIENTES JOAO PAULO II ( Центар за децу и особе са вишеструким моторним и когнитивним оштећењима).

Координаторка центра нас је повела у обилазак и упознала са начином њиховог рада, функционисања и организације. Видели смо доста асистивне технологије (АТ) која је од изузетног значаја у раду са децом са сметњама.

2019.године обележавају 30. година рада и постојања. Ово је приватна установа где један део финансира Министарство социјалне заштите, а други део бискупија, док психолога, асистенте и терапеуте плаћају приватно. У овом центру живи 192 корисника и сви су са вишеструким сметњама, већина не може самостално да функционише и води бригу о себи.

Центар је подељен на павиљоне и у сваком има по 11 корисника. У друом делу центра се налази специјална школа. У њој има 20 корисника, 4 групе са по 5 ученика. Свака група има наставника и асистента. Мисија центра је да интегришу људе у групе. Деца раде по ИОП-у. Ученици имају пет сати активности у школи. Користе и праве распореде активности за дан или за седам дана, као и на месечном нивоу.

За разлику од наших школа немају наставне предмете, већ само активности прилагођене њиховим могућностима (сензорна,тактилна стимулација,моторне активности, комуникацијске и когнитивне). Спроводе окупациону терапију, вежбе са физиотерапеутом, логопедске вежбе, вежбе психомоторике, спорт. Имају и сензорну собу.

У оквиру центра имају доктора, зубара, психолога, медицинске сестре, асистенте , неговатељице. Ту је и учионица за социјализацију која служи за дружење са другим ученицима, коришћење интернета ( socializing room ).

Опремљени су савременом асистивном технологијом која омогућава и помаже боље спровођење третмана и боље функционисање ученика. Видели смо доста справа за мобилизацију екстремитата због спазма мишића. Рад  је базиран на стимулацији свих чула. Активности се изводе индивидуално или групно. Имају разне врсте тастера који су прилагођени деци која не могу или слабије користе шаке  као и тастере који се користе главом уколико корисник нема горње екстремитете. Располажу великим бројем светлосних и звучних играчака које користе за стимулацију чула ( тактилни, мирисни стимулус, ритам, музика…). Справе које омогућавају постављање корисника у усправан положај како би развили свест о себи и деловим тела на себи ( inclonated frame ).

Standing frame – справа која омогућава да правилно стоје и једу уколико на справи постоји постоље за храну. Такође поседују кран који им олакшава транспорт непокретних корисника.

Извештаје о корисницама пишу два пута годишње, на шест месеци.

На другом спрату је део подељен за мушкарце и жене. Ту су и адаптирана купатила која им олакшавају лакше функционисање.

У кухињи се спрема пасирана храна и корисницима се даје на шприц јер углавном не могу да се самостално брину о себи.

У последњем делу се налазе деца која неке активности могу самa да обаве ( нпр. да једу ).

У целом центру имају волонтере који су им од велике помоћи.

Након завршене посете Центру, наше активности су настављене у школи S.Miguel где смо присуствовале часу информатике (ICT). Наставник  Henrique Belo нас је упознао са његовим начином рада са децом са сметњама у развоју. На часу је било три ученика,који су имали задатак да праве web сајт са различитим темама ( нпр. шта посетити у Фатими, која су обележја исте…). Заједно са наставником су направили привеске за кључеве са нашим именима, као успомену .

На самом крају, одржале смо трећу радионицу са ученицима 5D разреда на тему  „Свест о себи“. Деца су била изузетно активна, мотивисана за рад. Остварена је одлична интеракција између ученика и нас. Радо су обављали задате активности и правили беџеве са њиховим именима и симболима који их осликавају. Показали су заинтересованост за нашу земљу. На крају радионице која је била јако успешна, деца су нам отпевала песму за крај дружења.

 

 

 

 

    

 

 

 

По повратку са мобилности, из Португала, колегинице из наше школе су у периоду   јун-август организовале неколико презентација, за Наставничко веће, Савет родитеља, Школски одбор, Савет родитеља, Ужички центар за права детета, Актив директора. Овом приликом су приказале своју презентацију и пренеле искуства која су стекле у партнерској школи „Sao Miguel“, у месту Фатима, у Португалу. Ова посета, као и посматрање на радном месту је реализована у оквиру пројекта SCHOOL COOPERATION FOR BETTER SUPPORT FOR STUDENT WITH DISABILITIES, подржаног од Еразмус + програма Европске уније. Сви присутни актери су поред задовољства учесница и најпозитивнијих утисака везаних за Еразмус+ програм, имали прилику да чују доста занимљивих и корисних ствари. Извршена је паралела нашег и португалског образовног система, начина рада, као и метода и средстава која користе у свакодневном раду. Објашњено је које секције можемо основати у нашим школама и институцијама, која су то дидактичка средства која се могу на лак начин израдити и користити у раду са децом, као и које асистивне технологије треба имати, како бисмо олакшали свакодневницу ученицима са сметњама у развоју. Наравно, доста се разговарало о могућностима за аплицирање и учешће у Еразмус+ пројектима, у циљу умрежавања са колегама из иностранства и стицања нових вештина, знања и компетенција. Директори школа који су присуствовали презентацији су имали задатак да својим колегама у школи пренесу искуства са наше презентације и да их упуте на нас, како бисмо онима који су заинтересовани помогли у раду, уступили асистивну технологију или показали како се израђују средства за рад са децом са сметњама. Такође понудили смо им помоћ и подршку при аплицирању и изради пројекта, као и одговоре на сва питања, везано за учешће у пројектима мобилности.