Аутобуска станица у Ужицу, на иницијативу локалног удружења грађана Слога и Основне школе за образовање ученика са сметњама у развоју „Миодраг В. Матић“, уз подршку градског превозника Бечејпревоза  успоставила је правила у комуникацији и понашању према особама са инвалидитетом, у јавном превозу. Табле са кратким упутствима су постављене у аутобусима, на перонима, билетарници и у холу станичне зграде. И аутобуси су обележени ознакама да су прилагођени особама са инвалидитетом. Ова правила успостављена су по први пут у Србији.

Правила лепог понашања

Ако желите да помогнете особи са инвалидитетом, најпре је питајте да ли јој је потребна помоћ.

На билетарници и у превозу уступите место особи са инвалидитетом.

Када се обраћате особи са инвалидитетом, увек се обраћајте директно њој/њему, не пратњи.

Не избегавајте руковање са слепом особом и особом која има ограничене покрете руком или има протезу.

Ако разговарате дуже са особом у колицима, седите како би вам очи биле на истој висини.

Када путујете ноћу, потрудите се да светло изнад седишта особе оштећеног слуха остане укључено. Особе оштећеног слуха тешко комуницирају у мраку.

Немојте викати када вас не чује особа оштећеног слуха, већ говорите спорије и разговетније. Особе оштећенг слуха могу да читају са усана.

Савим је у реду да особама оштећеног слуха, у неформалном разговору, кажемо „чујемо се“, а слепим особама „видимо се“.

Ако је слепа особа са псом водичем, не мазите пса, пас ради.